Iz sintakse i semantike francuskog jezika: tragom uzročno-posljedične veze
Keywords:
kauzalnost, relativna rečenica, nezavisnosložene rečenice, gerundiv, participSynopsis
Knjiga Iz sintakse i semantike francuskog jezika (tragom uzročno-posljedične veze) predstavlja nastavak istraživanja sintaksičkih jedinica kojima se u francuskom jeziku može izraziti kauzalnost, to jest uzročno-posljedična veza (lien de cause à effet). Istraživanje je započeto radom na doktorskoj disertaciji, a rezultiralo je objavljivanjem nekoliko naučnih radova. Knjiga donosi tri nova poglavlja posvećena takvim strukturama. Svako od njih započinje razmatranjem temeljnih sintaksičko-semantičkih obilježja koja karakteriziraju odabranu konstrukciju, i to uglavnom na primjerima preuzetim iz gramatika i naučnih radova. Potom je fokus stavljen na analizu primjera iz primarne korpusne građe u kojima se prepoznaje spomenuta semantička relacija. U pitanju su dva romana na francuskom jeziku, kao i njihovi objavljeni prijevodi, budući da analiza ovih primjera obuhvata i sagledavanje prijevodnih ekvivalenata u bosanskom jeziku. U prvom poglavlju knjige daje se osvrt na semantiku relativne rečenice u francuskom jeziku kao i na najznačajnija obilježja po kojima se ova zavisna rečenica izdvaja od ostalih. Relativnim rečenicama mogu se izraziti različita adverbijalna (cirkumstancijalna) značenja, a poseban naglasak stavlja se na analizu primjera ovih rečenica sa uzročnim značenjem. Drugo poglavlje knjige započinje sagledavanjem glavnih sintaksičko-semantičkih osobenosti konstrukcije koju karakterizira prisustvo priloga stepena tant i koja se isključivo povezuje sa uzročno-posljedičnom relacijom. Potom, u drugom dijelu ovog poglavlja, razmatraju se koordinirane rečenične strukture sa semantički neutralnim veznikom et, dok je u trećem dijelu poglavlja fokus na sintaksičko-semantičkoj analizi asindetskih, odnosno jukstaponiranih rečenica. Posljednje, treće poglavlje knjige donosi detaljan uvid u sintaksičko-semantička obilježja konstrukcija s bezličnim (neličnim) glagolskim oblicima u francuskom jeziku – gerundivom i participima.
Downloads
References
Abeillé, Anne i Danièle Godard (2021), La grande grammaire du français, Ie édition, Arles: Actes Sud (elektronska forma – Pdf).
Auroux, Sylvain i Irène Rosier (1987), “Les sources historiques de la conception des deux types de relatives”, Langages, 22ᵉ année, n°88, Les types de relatives. Sous la direction de Catherine Fuchs, 9–29.
Beaujeu i dr. – Beaujeu, C.-M., Carlier, A., Mimran, R., Torres, M., VrillaudMeunier, J. (1991), Grammaire (Cours de Civilisation française de la Sorbonne – 350 exercices, niveau supérieur II), Paris: Hachette.
Béchade, Hervé-D. (1989), Syntaxe du français moderne et contemporain, Paris: P.U.F. fondamental.
Belaj, Branimir (2019), “Relacija i supstitucija kao temelj podjele eksplicitno subordiniranih klauzi”, Rasprave: Časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje 45/2, 299–328.
Belaj, Branimir i Goran Tanacković Faletar (2020), Kognitivna gramatika hrvatskoga jezika, knjiga treća, Sintaksa složene rečenice, Zagreb: Disput.
Bonnard, Henri (1985), Code du français courant, Paris: Magnard.
Brunner, Jean-Jacques (1981), “Ces relatives qui n’en sont pas”, L’information grammaticale, N. 8, 12–16.
Brunot, Ferdinand (1936), La Pensée et la langue, Méthode, principes et plan d’une théorie nouvelle du langage appliquée au français, Paris: Masson.
Delatour i dr. (2004) – Delatour, Y., Jennepin, D., Léon-Dufour, M., Teyssier, B., Nouvelle grammaire du francais: Cours de Civilisation Francaise de la Sorbonne, Paris: Hachette.
Deloffre, Frédéric (1975), La phrase française, 3ème édition, Paris: Société d’édition d’enseignement supérieur.
Deulofeu, José (2008), “Quel statut pour l’élément que en français contemporain?”, Langue française 2008/2, N. 158, 29–52.
Drašković, Vlado (1969), “Glagolski pridev, prilog sadašnjeg vremena i gerundijum u francuskom jeziku”, Ogledi iz sintakse i istorije francuskog jezika, 38–64, Beograd: Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.
Fairon, Cédrick i Anne-Catherine Simon (2018), Le Petit bon usage de la langue française: grammaire, (elektronska forma – Pdf), De Boeck Supérieur.
Gardes-Tamine, Joëlle (1988), La grammaire, Syntaxe, Paris: Armand Colin.
Georgin, René (1952), Guide de langue française, Editions André Bonne.
Grek, Tatjana (1999), “Vreme u odnosnim rečenicama francuskog jezika”, Filološki pregled, Časopis za stranu filologiju, Separat XXVI 1–2, 227–250, Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Grevisse, Maurice (1993), Le Bon Usage, 13ème édition par André Goosse, Paris: DeBoeck Duculot.
Grevisse, Maurice (1995), Précis de grammaire française, 30e édition, Louvainla-Neuve: Duculot.
Grevisse, Maurice (2007), Le Bon Usage, 14ème édition par André Goosse, Paris: DeBoeck Duculot (elektronska forma – Pdf).
Guberina, Petar (1952), Problemi ljudskog izraza, Povezanost jezičnih elemenata, Zagreb: Matica hrvatska.
Guberina, Petar (1954), Valeur logique et valeur stylistique des propositions complexes, Théorie générale et application au français, Zagreb: Editions “Epoha”.
Gudurić, Snežana i Ljubica Vlahović (2012), Éléments de morphosyntaxe de la langue française, I. Le verbe, Novi Sad: Filozofski fakultet.
Herslund, Michael (2000), “Le participe présent comme co-verbe”, Langue française, N. 127, 86–94.
Jahić, Dževad, Halilović Senahid i Ismail Palić (2000), Gramatika bosanskoga jezika, Zenica: Dom štampe.
Kleiber, Georges (1980), “Où en est-on de l’opposition relative restrictive / relative appositive?”, L’information grammaticale, N. 7, 12–17.
Kordić, Snježana (1995), Relativna rečenica, Zagreb: Matica hrvatska.
Kovačević, Miloš (1988a), “O složenoj rečenici s uzročnom relativnom klauzom”, Južnoslovenski filolog, XLIV, 45–57, Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik.
Kovačević, Miloš (1988b), Uzročno semantičko polje, Sarajevo: Svjetlost.
Le Bidois, Georges i Robert Le Bidois (1938), Syntaxe du français moderne, tome II, Paris: Éditions Auguste Picard.
Le Goffic, Pierre (1993), Grammaire de la Phrase française, Paris: Hachette.
Lorian, Alexandre (1966), L’ordre des propositions dans la phrase française contemporaine, la cause, Paris: C. Klincksieck.
Maingueneau, Dominique (1999), Syntaxe du français, 2e édition, Paris: Hachette.
Mauger, Gaston (1968), Grammaire pratique du français d’aujourd’hui, (langue parlée / langue écrite), édition revue, Paris: Librairie Hachette.
Milošević, Ksenija (1986), “Jezički i vanjezički signali kauzalne zavisnosti između prostih rečenica u složenoj”, Književni jezik, 15 / 3–4, 280–296, Sarajevo: Institut za jezik.
Nazarenko, Adeline (2000), La cause et son expression en français, Paris: Ophrys.
Osmankadić, Merima (2003a), “Prilog klasifikaciji intenzifikatora u engleskom i bosanskom jeziku”, Književni jezik, 21/2, 50–62.
Osmankadić, Merima (2003b), Kontrastivna analiza intenzifikatora u engleskom i bosanskom jeziku, magistarski rad, Sarajevo: Filozofski fakultet.
Osmankadić, Merima (2004), “Lingvistički testovi za razlučivanje intenzifikatora od ostalih vrsta modifikatora u engleskom i bosanskom jeziku”, Radovi, knjiga XIII, 263–286, Sarajevo: Filozofski fakultet.
Palić, Ismail (2019), Gramatika, semantika i pragmatika rečenice, edicija Radovi, knj. 23, Sarajevo: Institut za jezik Univerziteta u Sarajevu.
Papić, Marko (1984), Gramatika francuskog jezika, Strukturalna morfosintaksa, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Piron, Sophie (2013), Grammaire française – Mise à niveau (vol. 1): Supérieur et formation continue, Louvain-la-Neuve: De boeck duculot.
Popović, Nataša (2016), Izražavanje kauzalnosti u francuskom i srpskom jeziku, doktorska disertacija, Novi Sad: Filozofski fakultet.
Pranjković, Ivo (1984), Koordinacija u hrvatskom književnom jeziku, Znanstvena biblioteka hrvatskog filološkog društva 13, Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.
Pranjković, Ivo (1993), Hrvatska skladnja, Rasprave iz sintakse hrvatskoga standardnog jezika, Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Resić, Elmira (2020), “Nerestriktivna relativna rečenica kao parentetik”, Rasprave: Časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Vol. 46 No. 1, 317–338.
Riegel, Martin, Jean-Christophe Pellat i René Rioul (1999), Grammaire méthodique du français, Paris: P.U.F.
Samardžija-Grek, Tatjana (2012), “Particip prezenta u Ispovestima Žan-Žaka Rusoa”, Primenjena lingvistika 13, 153–165, Beograd – Novi Sad: Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije.
Samardžija, Tatjana (2021), “C’est quoi, le en du gérondif?”, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, knjiga XLVI-2, 129–156, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.
Sandfeld, Kr. (1936), Syntaxe du français contemporain II, Les propositions subordonnées, Paris: Librairie E. Droz.
Seder, Ružica (2012), “Neki od modaliteta za izražavanje koncesivnosti u francuskom i srpskom jeziku”, Jezici i kulture u vremenu i prostoru I (Tematski zbornik), 145–155, Novi Sad: Filozofski fakultet.
Seder, Ružica (2024), Koncesivnost u francuskom,italijanskom i srpskom jeziku, Novi Sad: Filozofski fakultet.
Silić, Josip i Ivo Pranjković (2007), Gramatika hrvatskoga jezika za gimnazije i visoka učilišta, Zagreb: Školska knjiga.
Simić, Radoje i Jelena Jovanović (2002), Srpska sintaksa I.-II, Beograd: Naučno društvo za negovanje i proučavanje srpskog jezika.
Soutet, Olivier (1993), La syntaxe du français, 2ème édition corrigée, Paris: P.U.F.
Tekešinović, Lejla (2016), “Proporcionalni uzrok u francuskom jeziku”, Jezici i kulture u vremenu i prostoru 5 (Tematski zbornik), 557–567, Novi Sad: Filozofski fakultet.
Tekešinović, Lejla (2017), Uzročna rečenica u savremenom francuskom i bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, Sarajevo: Bosansko filološko društvo.
Tekešinović, Lejla (2021), “Uzročne rečenice bez ličnog glagolskog oblika u francuskom jeziku”, DHS – društvene i humanističke studije 2 (15), 147–162, Tuzla: Filozofski fakultet.
Tekešinović, Lejla i Ružica Seder (2023), “O adverbijalnim značenjima relativnih klauza u francuskom jeziku i njihovoj transpoziciji u srpski, hrvatski i bosanski jezik”, Jezikoslovlje, vol. 24. No. 2., 155–176, Osijek: Filozofski fakultet.
Tesnière, Lucien (1953), Esquisse d’une syntaxe structurale, Paris: C. Klincksieck.
Tesnière, Lucien (1966), Éléments de syntaxe structurale, deuxième édition revue et corrigée, Paris: C. Klincksieck.
Točanac-Milivojev, Dušanka (1989), Propositions, phrase et texte – Syntaxe de Phrase Française, Novi Sad: ISJK.
Varga, Dražen (2005), Syntaxe du français, Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu – FF press.
Von Wartburg, Walther i Paul Zumthor (1958), Précis de syntaxe du français contemporain, Berne: Éd. A. Francke S. A.
Wagner, René-Louis i Jacqueline Pinchon (1962), Grammaire du français classique et moderne, Paris: Hachette.
Weinrich, Harald (1989), Grammaire textuelle du français, Paris: Didier-Hatier.
Wilmet, Marc (1998), Grammaire critique du français, Paris / Bruxelles: Duculot, Hachette.
Rječnici
Crystal, David (1985), Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike (preveli Ivan Klajn i Boris Hlebec), Beograd: Nolit.
Guilbert, Louis, René Lagane i Georges Niobey (1973), Grand Larousse de la langue française en six volumes, Tome troisième, Paris: Librairie Larousse.
Guilbert, Louis, René Lagane i Georges Niobey (1977), Grand Larousse de la langue française en sept volumes, Tome sixième, Paris: Librairie Larousse.
Downloads
Published
Categories
License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
